Uh ovo će biti teško napisati, ali ipak molim za savjet! U braku sam 12 god. Zadnjih par god. smo potpuni neznanci. Razgovaramo otprilike samo kada trebamo plaćati račune i kredite. Sexa skoro da i nema, što zbog njegove sklonosti alkoholu (pa nije sposoban), što zbog njegovog umora kad je sposoban. Meni je 31 god., radim i studiram. Na faksu sam upoznala kolegu koji me na prvu oborio s nogu. Što i nije bilo teško obzirom da mi fali ljubavi, nježnosti i razgovora. Oboje smo u braku i oboje imamo djecu. Njegov brak je također na jako klimavim nogama. Za sada se naš odnos svodi na lagani flert, komplimente i slučajno dodirivanje ruku. Osjećam i vidim da bi htjeo nešto više kao i ja, ali me užasno strah. Istodobno želim biti odgovorna i ne ugroziti svoj i njegov brak i biti voljena i strastveno voditi ljubav s njim. Pametne ste i divne sve pa vas molim savjet i kritiku. Treba mi netko da mi otvori oči!!....unaprijed zahvaljujem...:)