Pozdrav svima! Nedavno sam prekinula vezu od 2 godine. Opisala bih vam što se sve događalo te me zanima vaše objektivno mišljenje.

Meni je 21, a njemu 25 godina. Oboje prije nismo imali nikoga. U vezi me je najviše smetalo nepovjerenje. Sve što bismo mi pričali, naše tajne, stvari za koje sam ga izričito molila da ostane među nama, on bi govorio svome tati. Jako mi je čudno da je tek sa 24 godine shvatio da ima fimozu. Kad se obrezao, mi ni nakon toga nismo nikad imali spolni odnos. Njemu se je to malo dizalo pa padalo. Moju podršku je imao i nisam ga silila na ništa, ali nakon godinu dana mi je sve postalo malo čudno i ljutilo me je da to nije sredio, tražio neku stručnu pomoć ili slično, jer sve je to psihološki. Uvijek sam ja bila ta koja je morala navaljivati da on kupi kondome, a kad sam mu rekla da kupi lubrikant tu smo se posvađali jer me je naljutilo kako je odmah na to ispalio da su to gluposti i da to ne treba. Radili smo sve što rade i ostali parovi, samo nije bilo klasične penetracije i to me je s vremenom jako frustriralo.

Nisam mu nikad smjela reći što me smeta, npr. nije čistio wc školjku iza sebe, i na takav prigovor je mogao filozofirati o tome 30min, da ja radim od buhe slona i slično. Na početku je bio jako drag prema meni, ali kao da se sve naglo promijenilo. Nakon što je diplomirao, nije ništa konkretno radio 2 godine, i svaki put kad bi mu se pohvalila u vezi svog fakulteta da sam nešto postigla, on bi na to samo prešutio, A jednom me je tako jako povrijedio da mi je rekao da ne može znati koliko sam ja sposobna jer samo čuje ono što mu ja kažem. Jako me je zasmetalo što me je u svađama često znao vrijeđati tipa nazvati me luđakinjom, a onda kao izgovor reći da se nemam zašto ljutiti da je to bilo u afektu. Ili mi reći nešto pogrdno i kad mi bude žao, on samo na to doda "aha, vidiš kako to boli". Nismo u istom gradu, udaljeni smo oko 80km, i kad mi je zbilja bilo jako loše, nije se sjetio nikada sam pitati i doći k meni (financije mu nisu bile problem), čak je odbijao nekad doći na moj nagovor, kasnije mi je priznao da je to zato jer bi uvijek morao dolaziti kad mu ja kažem, kao uvijek sam ja određivala. Jednom sam se osjećala jako usamljeno i zamolila sam ga da dođe za vikend, a kad je došao, rekao mi je da sad vidi kako sam loše, ali da se ne privikavam da tako dolazi. Kad bih radila s njim neke planove za ljeto, uvijek bi mi prigovarao šta mi ne možemo ništa spontano, i odgovor bi mi bio da možemo, a i ne moramo nešto raditi (obično što bih ja predložila). Kap koja je prelila čašu je bila kad sam skužila da je u imeniku moje ime preimenovao u "krava", on i dalje tvrdi da je tako samo iskazao neke svoje frustracije. Kad bi svaki put išla raskinuti s njim, igrao bi na osjećaje i govorio mi lijepe stvari, a u svađi da su mi ruke otvorene i ako mi se ne sviđa da znam što mi je činiti. nakon što smo raskinuli, 10 dana nakon toga sam mu poslala email i napisala mu da mi je žao što je do toga svega došlo i da mi je bilo lijepo s njim godinu dana dok je bio pažljiv,i da zašto se tako počeo ponašati prema meni. Odgovor nisam dobila ni nakon 3 tjedna. Dva puta tokom svađe me je jače povukao za ruku, jer ga više nisam mogla slušati i samo sam uzela mobitel da ne moram u njega gledati, ja sam oba puta prihvatila njegovu ispriku da je to bilo u afektu da pridobije moju pažnju. Ne znam da li se takvo što smije opravdati ili ne?! Jesam li zbilja pretjerala? Ovakva ponižavanja i vrijeđanja nisam duže doživjela. Ne mogu vjerovati da je od samog početka bio takav, a da je to skrivao.