Pozdrav.

Nova sam ovdje i ne znam jesam li na pravo mjesto postavila pitanje,pa nemojte zamjerit. Nadam se da ću dobit odgovore.

Ne znam otkuda da počnem,ne želim pisati bajke,a opet bi trebali shvatit o čemu je riječ. Imam 18 godina. Ne ide mi ništa u životu,stalno je taj crni oblak i kiša nada mnom. Prošla sam svašta,razne, teške bolesti(anoreksiju,depresiju...),smrti u obitelji,ismijavanja.Trećinu života sam provela u bolnici,psihijatriji,koliko je to težak period bio za mene,samo kad se sjetim. Sve je to ostavilo velike tragove u meni. Nemam ni prave prijatelje,dečka,ma nikakav život. Svi mojih godina se vesele,uživaju u mladenaštvu,a šta ja? Ja sam doma i tugujem,pitam se zašto sam se uopće rodila. Nemam nikoga kome bih se otvorila i priznala mu kako mi je. Pred svima glumim,osobito roditeljima,ionako su puno toga prošli sa mnom ne želim im stvarat ponovno dodatne brige. Sve držim u sebi i onda puknem i počnem plakat,biti agresivna. Proklinjem ovaj život,ali nikada nisam pomislila na samoubojstvo. Znam da sam jako mlada,ali ja ne znam kako se izvući iz ovog kruga pakla,od koga potražit pomoć,savjet,pa barem da mogu s nekim porazgovarat,saznat da ima sličan problem,bilo bi mi puno lakše. Ne znam kako dalje,samo želim i ja biti više sretna,imati nekoga uza sebe i normalno živjet. Eto ljudi,ako možete pomozite,jer ako vi ne možete ne znam tko može. :'(