Pozdrav drage dame.. pretpostavljam da će mnoge od vas kritizirati mene i ovu situaciju, al pošteno sam si zaje… život!! Ne znam kako da se iskopam iz ove situacije… u braku sam (3 godine) sa čovjekom koji je 12 godina stariji od mene. Ok, godine i nisu bitne. Stvar je u tome da nisam baš sigurna u svoje osjećaje prema njemu. Bila sam dosta mlada kad sam ostala trudna i u našem društvu je nekako logičan korak—brak!!!! Pa zar sam ja mogla biti tako glupa da stupim u brak a nisam sigurna u ništa!!?? Zapravo, tad je tu još i postojala neka „ljubav“ tj. zaljubljenost. U međuvremenu se tu rodilo još jedno dijete.. volim svoju djecu i šta se njih tiče ne kajem se zbog ničega, ali toliko sam se razočarala u život, razočarala sam se u njega, brak i muškarce.. prije dvije godine ostao je bez posla (svojim nemarom). U toliko vremena nije se potrudio naći bilo kakav posao. Nije se potrudio zaraditi za kruh svojoj obitelji.. od čega živimo? Od mog porodiljnog i od dječjeg doplatka. Pored toga roditelji nekad daju koju kunu… Katastrofa!!!! Toliko je lijen da ja ne mogu povirovat da neko takav postoji.. živimo u malom mjestu di se svi poznaju i da mu je stalo, do posla je mogao doći, al gospodinu je ispod časti radit određene poslove.. ma daj!!! Često zna izaći sa prijateljima (bilo da su u kafiću ili doma kod nekog prijatelja). Uglavnom, druže se, nema veze, ali to često traje nekoliko sati, pola dana ili cijelu noć. Jesam li grozna šta mi to smeta? Jesam li ja tako loša osoba?? Čim ga neko od prijatelja nazove on ide. Od 100 poziva jedan će odbiti. Kad je ostao bez posla lagao mi je i vukao me za nos da je na bolovanju i da mu prihode odnese kredit.. joj, kako sam ja glupa. Naravno nakon nekog vremena sve mi je postalo jasno. Milion i jedan put mi je rekao da će ići raditi, da se dogovorio s tim i tim…i na kraju ništa. Milion i jedan put sam stala i tila pričat s njim, ali ništa. Ili me sasluša i to je to, obeća nešto i ne ispuni, a ja se do tad amo reć smirim i nikom ništa, il uopće ne želi razgovarat nego ode spavat ili vani. Ili se posvađamo i npr. ne pričamo taj dan, sutra sve ok. (naravno to je samo jedan primjer, bilo je toga još, tako da sam ja stvarno razočarana, povrijeđena i nemam povjerenja u njega). Ja sam se udala amo reć jer sam ostala trudna (a tu je bila i zaljubljenost, ali ne i ljubav), sad je ta zaljubljenost gotovo prestala. Drag mi je ali ne volim ga. Mislim da ovo nije ljubav. Trudila sam se da nam bude dobro, da ovo pronađe neki dobar put i da sve krene, ali mislim da ne ide. Kad bi pomislila na razvod, ne znam kako da to kažem a da mislim ozbiljno. Pokušala sam reć za razvod braka al on kaže: ajde, pokupi stvari i ajde. Često tome doda: al dicu mi ne diraj. Ili: nećeš ostat živa… grozno zvuči. Ne znam šta da radim. Danas super, sutra loše… neću vas više zamarat. Morala sam se ispucat i nekome reć ovo. Ne zamjerite… kažite svoje mišljenje..