ne znam ni sama sto se sa mnom događa. imam troje divne zdrave djece koji su kao djeca, veseli, zivahni, svadljivi...rade sve sto treba raditi i biti malo zloćkast i dobar...tipicna djeca...ali ja nemam snage vise, nesto je iz mene pobjeglo, nestalo....ne smijem se odavno i ljuta sam a ne zanm zasto...ne ljubim ih vise ne mazim ih, sve im pomazem sto treba ali valjda zato sto moram ne znam....ne zanemarujem ih i ne zapostavljam ih dapače nezaposlena sam i cak sam i previse s njima ali ja sam postala prazna, tuzna!!!! to znam jer ponekad ali bas ponekad se nasmijem i vidim da me začuđeno gledaju...udala sam se mlada i u braku sam 12god. Muz mi je dobar ali nedorađen...zivimo u zajednici sto mi je od prvog dana problem. preselila sam iz zg 450km juznije i tuznije!!!! idem ponekad češće ponekad rjeđe kod svojih zavisi od njegovog posla i sad njihove skole!!! imam drustvo ali nemam prijatelja nemam kome se pozalit...mama se previse brine nemam srca da je lomim...sestra ima voj brak ne mogu....prijateljice nepoznanice sve je to zavist nema vise prijatelja!!!! i tako se taj moj krug zatvorio i ne ide iz mene nista van!!!! i danas kad sam se uhvatila u mislima da zelim slobodu da je to moj lijek shvatila sam da mi treba pomoć!!! nemam nikoga sa strane i ne razmisljam o jos jednom teretu, nekako kad sve zbrojim falim si ja...fali mi moj osmijeh...lice mi je sivo i obješeno kao da sam na samrti a ne na pocetku zivota!!!! kako da se vratim???ne zelim da mi djeca pate i misle da sam ljuta na njih jer nisam!!!! jesam li sama sebe naljutila ili sam se sama sebi nesto zamjerila???