Muž mi je kartao i prije braka, u vezi smo bili godinu dana. Ali uvjek je pružio sve meni, a ne sebi. Sada smo u braku par mjeseci, nosim bebu. Ali očajna sam. Sinoć je išao kartati, digao je samo sto kuna, ošli smo u trgovinu i kad sam tražila da mi kupi salame, sira, prigovarao je kako nemam, a ja trošim, taj tren sam se osječala tak jadno da vam ne mogu opisati. Otišao je na kartnje, kad se vratio kući rekao je da je potrošio 200 kn i bilo mi je teško, men broji što ću pojest za 50 kn za više dana, a on tak troši u nadi da će zaraditi. Imamo master karticu, da bi platitli sve digli smo 4 tisuće kuna i to dolazi na naplatu u utorak, nemam za cjeli iznos, ja imam s biroa 1000 kn, a on 1800 kn, sinoč je trebao posuditi od nekoga 1500 kn, na par dana da možemo platiti na karticu da nas ne zablokiraju i kad nam uzmu taj iznos opet imamo taj limit, tako da bi odma drugi dan vratili onome od koga posudimo. Međutim pare nije našao, kad se ujutro digao rekao je da je više potrošio, ali neće reć koliko i pitao me da li ću mu dati svoju karticu da digne i podmiri na svom računu, rekla sam da ne ću dokle god mi ne kaže svoje stanje odn. koliko je potrošio. I nije mi rekao. Sad se bojim uopče uplaiti jer nemamo cjeli iznos, što i kako dalje, rječ je o privrednoj banci, imamo samo pola, hoče li nas zablokirati da ne možemo uopće više koristiti tu karticu? Osječam se tak jadno i tužno jer moram moliti za neke stvari, a on tak hladno potrošio novce na kartanje.