Lip pozdrav drage cure. Molim vas za pomoc, nemam s kim pricat, nikad nikome nisam ovo priznala, ne znam sta da radim vise. Svog sadasnjeg decka sam upoznala prije dvije i po godine. Prvih par miseci smo se upoznavali, sreli nekad vanka, malo dopisivali. poceli smo se nalazit, al to je bilo samo vidanje, nista ozbiljnije. On je sve to izbjegava, u jednom trenu bi bia divan krasan, a onda nestane 15 dana. I to je tako trajalo par miseci, ja san milion puta sebi rekla ma necu nikad vise nema sanse, i opet bi se vidila s njim. I tako bi se vidili nekad i u razmacima od misec dana. Jednom smo imali bas svadu, i tu je bilo kao gotovo je sve stvarno, zauvik. On je napravia neku scenu, i jasno mi da do znanja da ne zeli nista samnom, da mu nisam uopce bitna. I tu se nismo vidili ni culi 3,4 miseca. Mene je to sve jako povridilo, al nastavila san dalje al ne bas u dobrom smislu. Stalno sam izlazila, imala sam ogromno drustvo, u kojem je i bio njegov prijatelj. Vise poznanik nego prijatelj, znaju se al ne druze se, ponekad, dosta rijetko, mozda se nadu u istom drustvu. Pocela sam se druzit s tim prijateljem dosta cesto, i poceli smo se privlacit, ali samo seksualno. I tu smo par puta zavrsili skupa. Ja sam vec pocela zaboravljat na ovog decka, nije mi bilo bitno sta bi on reka ili mislia o tom, cak sam mu zelila sve lose :D I vrime je prolazilo. I onda me je nazvao nakon svega toga, nakon 4 miseca, poceo mi pisat, stalno. Nakon nekog vrimena smo se poceli opet vidat, sad smo u vezi skoro godinu dana, sve se prominillo, jako dobro se slazemo. ON me je par puta pita jesan li u meduvremenu bila s ikim, ja san davno rekla ma nisan, ali sad me to dosta muci. On je bia s nekom curom, to mi je priznao, ali kao da je to skroz nebitno. A za mene mi komentira, kao da san ja bila s nekim da on i ja sigurno sad nebi bili zajedno. (dosta nekako sebican sto se tice toga)Znamo ponekad pricat o tome sta je sve bilo prije, nikad mu to nisam tila priznat, da sam bila s tim prijateljem, mislim da to nije njegova stvar, dosta me tad povridia , mislila san da se nikad vise necemo vidit. Nije mi tad na pamet palo da cemo bit u vezi. Stvarno ga volim, ne zelim ga nikad izgubit, znam kad bi to saznao da nikako nebi bilo dobro, mene to dosta muci, ponekad mislim da uopce nebi tribalo...ne znan nisan pametna vise. Ja sad samo mogu birat dal da mu priznam to, ili nastavit zivit s tim, kao da iman pravo na to, ja cak mislim da imam. Al kad me on pita nesto u vezi toga prrije osjecam se kao najveca lazljivica, i dosta me muci to.Molim vas dajte mi neke savjete. A ovaj drugi decko nikad nikome nista nije rekao, to znan, i ne vjerujem da bi mu ikad rekao ako nije do sad, imao je sigurno dosta prilika, rekao mi je da nikad nece nikom nista rec. Pomozitee. hvala vam :**