jooj..od kuda početi....skupa smo,kao ozbiljna veza...ali na daljinu..svaki vikend je naš i sve štima,njegovi starci me obožavaju..ali je jako ljubomoran,no ajd...volim ga i pređem preko toga,,ali muči me ta daljinamislim da ja to ne mogu...trenutno nigdje ne radi nego pomaže susjedima koji vide da je dobar pa ga iskorištavaju a on jadan uvijek pristane(a i da mu roditelji ne kvocaju-tako kaže)..čujemo se par puta na dan ali meni nešto fali...neznam više ni jedan način kako to riješiti i kako podnjeti sve-daljinu,malo viđanja,stalno je s nekim sa mnom ne...dođe mi da ga jednostavno ostavim...a tako ga volim.....