Hej.Ovdje sam jer želim samo da me neko čuje.Da pročita sve ovo.Tek toliko.
Voljela bi čuti kako se nositi s tugom i boli?
Plačem gotovo svakodnevno.Imam 27god.S 25 pronašla sam dečka za kojeg sam mislila da ne moram više tražiti dalje.Iako mlađi od mene 4 godine povjerovala sam u čudo.I zbilja bilo mi je lijepo,uživala sam.Prvi put u životu bila sam istinski sretna i ljubav mi je bila uzvraćena.Međutim s vremenom su došli problemi.Zbog posla i manjak vremena za nas sve se promjenilo.On se odjednom ohladio.Počeo je sve više izlaziti s društvom.Nekad bi izašao jednom dva put.Sad se to već svelo na sto put.
Ja sve tolerirala jer pomislim nek izlazi i zabavi se.Nije to tako strašno.I ja bi se trebala isto.
Ima to svoje društvo s kojim se voli zezati i popiti koju.
Međutim ja sam drukčija od njega.Naučena na život u samoći.Moja obitelj su čudaci koji se ne druže s nikime i tokom života posvađali se sa svom rodbinom i prijateljima.Tako da nemamo nikad goste u kući.Nama nitko ne dolazi.
Ja sam se s time pomirila.Prihvatila sam roditelje takve kakve jesu jer su unatoč tome postavili me na noge.
No zbog svega toga mi je teško. Voljela bi život kakvi imaju svi drugi.Kuću punu za ove blagdane.Zezanciju,smijeh....
Zbog svega toga sam dosta povućena.Imam par frendica s kojima sam jako dobra ali to je to.
Tesko se opustim.To je i moj dečko primjetio i u par navrata mi sugerirao da malo izađem da se zabavim i da se malo trgnem.On ne razumije da ja i da hoću biti takva ali nemam s kime izaći.I te frendice koje imam svaka već ima svoj život i izlazi sa svojim momkom.
Zato mi je ovih dana preteško.Teško mi je gledati ovu ljubav koja kao da je na aparatima.Jedva živa.
Gledam dečka kako svaki put kad se vidimo visi na mobitelu.Kad me nakon kave vrati ravno kući.
Nikad ne želi da odemo na samo.Da me dotakne,poljubi.
Djeluje toliko hladni prema meni a nekad bi se cijeli dan ljubili i mazili. Vise me drži za ruku i ne cmokne onako usput.
Više mu nije stalo a ja se ne mogu pomiriti da je kraj.Pitala sam ga u par navrata dali jos želi tu vezu.Rekao je da želi i da nema drugu.To me ubija jer kad nekog želiš onda se tako ne ponašaš.
Danas je dan kad svi idu s nekim svojim na doček nove godine.Ja ću ga provesti plakajući i jecajući sama u svojoj sobi. Jer nemam kamo.Dečko mi je jučer rekao da ide na doček opet sa tim svojim frendovima.Niti u jednom trenutku nije pitao da idem s njime ili da budemo skupa.To me ubija.
Da mogu vrištala bi od tuge i boli.Jer nemam nikoga kome bi se okrenula kad on ode a voljela bi mu vratiti istom mjerom.Da vidi da nisam jadnica a nažalost jesam :(