Evo mene opet. Isti problemi, bez rješenja. Uglavnom, što reći ? ... Moj dečko se u zadnje vrijeme prema meni ponaša odsutno. Stalno govori kako sam ja drukčija, kako ga više ne volim bla blabla... Ja mu šaljem poruke, 10000 poruka na dan (pitam kako je,di je, šta ima, blabla) zovem ga, govorim mu da ga volim. I onda on meni odgovori na jedva 1,2 poruke. I onda kad ga zovem da vidim što je bilo i zašto se ljuti, on mi kaže kako ne odgovara jer da sam ja zločesta i da se ne ponašam lijepo prema njemu. Pa kako nee??? Lijepo mu napišem poruku kako je, kažem mu da ga volim itd. I onda on je u pravu kad kaže da on mene voli a ja njega ne. Pa di je tu logika? On mene kao voli više, a ja njega ne. A od njega ni riječi. ????

A što se tiče mojeg prijatelja koji mi se počinje sviđati ... shvatila sam da bi mi on definitivno trebao bit samo prijatelj, jer je tako najbolje za sve nas. Ali kroz razgovor s njim vidim da njega neke stvari uopče ne zanimaju, da on u nekim stvarima nije nametljiv kao i moj dečko. Dok moj dečko npr. želi sex sex sex... i ugl, meni je dosta te rečenice,radnje i svega toga. A ovaj dečko, moj prijatelj on ...definitivno mu nije do toga - to mu je zadnja stvar. I to mi se jako sviđa, jer osim što mu to nije prva stvar (dok mojem dečku je,iako on tvrdi da nije) on ...imam osjećaj kao da bi se moj prijatelj prema meni ponašao puno bolje (to sam shvatila kroz neke stvari koje mi je rekao i kroz neke druge stvari u kojima je stao na moju stranu) ..

Uglavnom ..sad imam i dečka i prijatelja. Prijatelj možda najbolje da bude samo prijatelj - to če i biti ..ali imam osjećaj da previše mislim na njega. Možda je to samo zbog nečeg meni ''novog''.. a što se tiče dečka. On je dečko ...ali ...ja mislim da je bilo dosta da ja trčim za njim samo zato jer on voli biti žrtva. Činim li dobru stvar? (da mu se ne javljam prva itd itd..da pustim njega da poduzme nešto..)