Eto nažalost mislim da sam i ja stigla do ovog velikog koraka...rastave braka...dakle muž mi je rekao da se spakiram sutra i da se gubim iz našeg unajmljenog stana...dali imam uopće više o čemu razmišljat?

u jako sam teško situaciji,jako me vrjedjao i mene i moje roditelje i čak sam par puta mislila da će me udarit...užas,pa kako sam se našla samo u takvoj situaciji...grozno,bez posla sam starci mi žive u zabiti di autobus ide svake prjestupne ali što da radim u ovako lošem braku,u kojem ništa nejde na bolje nego sve na gore? nemogu više...koliko sam se samo ponizila puta,što mi je sve radio sram me upće napisati...