E ovako. . .s dečkom sam godinu i pol,i sve je bilo super,sjajno bajno. . .izlazimo,zezamo se,nikada se u životu nismo posvađali,obadvoje smo onako mirne naravi,ma ono sve 5 :) Stvar je u tome,a znala sam da će se to desiti kad tad.Tražio me je da prekinemo,ali da ja nisam načela tu temu oko prekida kako drugi ,bla bla on me to nikad ne bi tražio jer kaže nema srca,to da mi učini,ali eto. . .navodno kao ja sam savršena cura,on je do sad u životu imao samo dvije cure,prije mene a i ne želi ih više-kao ni jedna nije kao ja,da je stariji odmah bih me ženio,jer sam za njega ona prava,ali njemu sad treba pauza,eto možemo mi ostat zajedno ali njemu treba pauza,on mora jednostavno neko vrijeme biti sam,kune se da ga ne zanimaju druge,samo želi to da bude sam neko vrijeme,kao tek su mu 22godine,i on zna da će se kajati radi ovoga,ako ja nađem nekog drugog,ali njemu je potrebno to! Čudno je to što smo za vrijeme ovoga razgovora isto tako bili mirni,ja ga s jedne strane razumijem,nije ništa prošao,i sama sam bila u takvim situacijama prije,ali nisam onda ni imala dečka,nisam ga htjela...

Ugl.nezz šta da radim,da ga pustim neko vrijeme,da bude sam-iako znam da ću mu faliti-jer sve nam je uvijek funkcioniralo super,samo je to njega nešto "puklo" zadnjih par tjedana?! Da li se boji vezivanja,jer ovo prerasta u ozbiljnu vezu?! Nee što da činim,i on je sam sa sobom nekako zbunjen,kad priča,ja ga tražim razloge a on samo govori neznam,ali moram tako?!

Teško mi je jako,jer to je prva osoba s kojom sam ono kako se kaže vidila neku budućnost,i vezala sam se za njega jako....molim vas pomozite,savjet kakav?!Možda je netko nešto slično prošao... Hvala vam