Drage moje. Nakon godinu i pol veze jucer me decko ostavio. U vezi nam je bilo stvarno lijepo, savrseno.Prije tjedan dana mi pjeva kako me voli i sve.Zadnjih dana je bio nervozan zbog svega sport,faks,novcana situacija itd. U subotu smo se posvadali tj on je bio zivcan i reko mi je svasta. Nista bas toliko strasno,al eto ja sam mislila da ce se to sredit dok prespavamo. I jucer ga zovem nekoliko puta u danu i poruku poslala i nista. I stvarno sam se zabrinula da mu se nije nesto dogodilo. Zovem njegovu sestru i da mi ona njega na telefon i odma je poceo da nema vremena i slicno na sta sam ja rekla znam da imas i pitala ga sta se dogada. On je reko da ne zeli vise da je gotovo. Nisam mogla vjerovat. Mislila sam da je ono sve dan prije bila samo svadica i da cemo se pomirit. Rekao je da ne zeli da ga vise zovem ni nista. Zamolilla sam ga da se sutra (danas) vidimo da mi da neke knjige za faks i da popricamo o svemu,poceo je da ne moze lalal. Znam da moze. Moze nac sat vremena u danu. Na kraju je samo poklopio. Zvala sam ga nekoliko puta i nije se htio javit.Utorak (sutra) ide na put na 2 tjedna... Danas sam ga zvala i rekao je da je gotovo i bio je jako zivcan, da me ne zeli vise cut i slicno. Zamolila sam ga da u ova 2 tjedna razmisli i da mi onda kaze sve u lice jer zasluzujem objasnjenje. On zna imat nekad te promjene raspolozenja ( da je jako zivcan i nervozan), vec je bilo jednom slicno al smo se pomirili,al ovaj put. Cini mi se da je ovaj put stvarno gotovo. I ja jednostavno ne znam kako se nosit s ovolikom boli. S ovakvim gubitkom. MOzda se vama cini da ja ovo preuvelicavam ali zaista nije tako. Meni se svijet rusi. Ne mogu se pomirit s cinjenicom da me vise nece poljubit ni zagrlit da vise necemo provest predivne trenutke protkane ljubavlju i srecom. Ne mogu se pomirit s cinjenicom da cu ga jednom srest i da cemo bit nitko i nista. Volim ga vise nego ista. Ne znam gdje sam pogrijesila jer sam dala ne 100 % sebe u tu vezu vec 700 %. Najbolja prijateljica mi je isto rekla da sam stvarno predobra. Moze li ljubav nestati? SAmo tako? Kako da se nosim s ovim svim? kako da mu ujutro ne posaljem poruku il navecer za laku noc? Cijelu noc nisam oka sklopila. Dusu sam ispustila placuci. Srce mi se kida. Kako dalje? Trebala bi ucit za faks i ispite. A nemam snage se dic iz kreveta. Samo bi bila u mraku. Nemojte mi govorit da vrijeme lijeci sve i da se okruzim prijateljicama.... Meni se cini da ovo nikad nece proc. Jer ne moze preko noci sve nestat treba proc neko duze vrijeme a kako do tada dok taj period ne prode. Mogu se samo nadat u ova 2 tjedna dok je na putu da ce razmislit i da mu je ovo bila samo faza, al bojim se istine da su sanse jako male.

Molim vas eto za neku lijepu rijec i da me malo ohrabrite. Puno vam hvala unaprijed :)