Drage moje, malo sam se pogubila u razmišljanjima pa me zanima kako ste vi prolazile ovo što sada prolazim. Imam 26 godina, prilično idiličnu vezu i oboje znamo da je to to... Dvije godine živjeli smo odvojeni zbog posla, no prije par dana ponovno smo zajedno i tako bi trebalo i ostati. Ne stanujemo zajedno nego svatko sa svojom obitelji. I sad mi je mozak u kaosu... Znam da imam dovoljno godina za brak, obitelj i obveze, ali jedan drugi dio mene vrišti na sami spomen toga. Jedan dan želim dijete, drugi dan sam s prijateljima vani do 5 ujutro i razmišljam može li bolje od toga. Znam da ovo moje nije neki ozbiljan problem, ali mi se nekad čini da nikad neću sazrijeti. Kada ste znale da je to, to? Kako znaš da si osoba za brak? Kad je pravo vrijeme? U odgovoru na ova pitanja ne mogu se osloniti na sebe.... Je li istina da brak sve promijeni? Jednostavno se ne želim odreći nekih stvari koje me čine sretnom a svi mu prijete da ću morati: izlasci, putovanja, zabave....a s druge strane znam da smo zreli za idući korak.....i šta sad?