Drage dane, udana sam, nemamo djecu jos, oboje radimo. Suprug radi od jako rano, 6h pa do 14-15 h kako kad. nekad dođe u 12h a nekad ostane i do 17h, sve ovisi od toga koliko posla ima taj dan. Ja radim od 08i30 i vratim se oko 18-19h. Cesto dođem preumorna i onda tek nastaje spektakl oko toga sta cemo praviti za veceru. Cesto idemo i u market tako kasno pa tek onda nesto pravimo. ovisno od toga sta jedemo, nekad se ponudi i da on napravi, ako zana a ja sam umorna jer je on recimo dosao 4h prije mene i vec se odmorio. Meni to jako ipak smeta sto vecera uvijek ceka mene. Rekla sam mu to u par navrata i onda se on popravi, opere suđe, nesto napravi jedan dan i opet 10dana nista. Pokusala sam i da ja pravim meso, a on prilog, ali i to je samo 1 dan i opet nista. Nekad napravim nesto uvecer pa da imamo za sutra ali nemam ni za to volje stalno. Moje misljenje je da on dođe puno prije mene i da bi se mogao vise potruditi. Ja nerijetko ujutro prije posla pospremimm stan a on nista kad se vrati ako ja recimo nisam stigla ujutro. Kazem opet, kad ga naruzim kao malo dijete malo se trzne ali brzo zaboravi. Kako da ga motivisem? Ja smatram da tako necu moci jos kada djecu imali, da se on mora vise angazovati jer ako oboje radimo onda je na oboje i stan. Da li sam upravu ili pretjerujem? Nekad mi zna prigovoriti da ja mislim kako je moj posao tezi jer dolazim kasno ali on rano ode i da je njemu isto tesko... sve je to istina ali iz ovog zacaranog kruga ne mogu. Ja ipak smatram da on ima 3-4 sata u danu slobodno dok ja ne dođem i da se moze vise potruditi. Nekad planem da me ne postuje, pa mi kasnije bude zao jer je u sustini jako dobar suprug.