Drage curke, žene, imam jedno pitanje u vezi nečega što mi je pokvarilo vikend, a ne znam da li je baš trebalo u tolikoj mjeri i dali pretjerujem. Dečko i ja smo u vezi nešto više od godine dana i ove subote mu je bio rođendan, drugi od kada smo zajedno. Lani sam mu za rođendan donijela poklon na posao dan prije, tamo smo dočekali ponoć, naručili pizzu i drugi dan se našli vani na palačinkama. U međuvremenu smo počeli provoditi vrijeme jedno kod drugog (nsimo više toliko mlađahni da stalno lunjamo okolo), uglavnom vikende provodimo kod njega (udaljeni smo nekih 50 km jedno od drugog i živimo svako sa svojom mamom). Moram reći da je on dečko za poželiti, dobar, pažljiv, provodimo puno vremena zajedno, ima neke svoje prijatelje s kojima rijetko nakon posla popije cugu, ode na fitnes, neki đir biciklom, ali nema običaj izlaziti navečer van bez mene. Često, kada smo negdje vani u điru odemo neplanirano na večericu i sl. E sad, ja sam očekivala da ćemo mi negdje izaći i za njegov roćkaš iako nismo ništa dogovarali konkretno. ja sam pripremila poklon, napravila mu tortu i nekako mi je bilo logično da navečer negdje odemo. On je imao radove oko kuće cijeli dan sa svojom ekipom, ja sam pomogla oko kavica, posluživanja i sl. i kad je sve bilo gotovo on se otuširao, ubacio ispred tv-a kao i svaku drugu subotu kada nigdje ne idemo. Naravno, poslužili smo tortu, hvalio me i pokazao da je oduševljen što sam se potrudila oko njegovog rođendana. Kada je skužio da sam nekako neraspoložena, pitao je što mi je, da li sam ja možda htjela da odemo nagdje van. Rekla sam mu da je njegov rođendan i da je na njemu da organizira nešto ako želi, ali da me rastužuje da ne želi da ga proslavimo negdje zajedno. Bio je malo iznenađen, rekao da on nema običaj slaviti rođendan (inače ima jednu mušku ekipu iz djetinjstav s kojom se sastaje samo kada su im rođendani, to je više povod za neke susrete, ne zbog slavlja i to su neke večerice koje budu gotove prije ponoći, čisto da se isćakulaju i to mi je skroz normalno i nemam ništa protiv, dapače). Dodao je da sam mogla nešto isplanirati i reći mu, jer da je njemu dovoljno da smo mi zajedno, pa makar i u kući. meni je isto s njime super bilo gdje, ali kad sam ja već s veseljem odabirala poklone, pekla tortu i iščekivala taj dan kao svoj rođendan, malo me razočaralo što se nije sjetio da odemo barem negdje na pizzu. Kada je vidio da mi je dan pokvaren, jedva me je nagovorio da odemo u jednu večernju šetnjicu, onako sportski, da sjednemo u kafuć i nazdravimo uz piće. Osjetim da mu je krivo što je tako ispalo, ali s druge strane ja već sada razmišljam kamo ćemo za moj roćkaš koji je za 3 mjeseca i želim ga provesti i proslaviti s njime, a onda moja ženska ekipica će doći naknadno. Njemu nije jasno da me to toliko može rastužiti i glupo mi je sada nešto objašnjavati dodatno, ali zanima me da li pretjerujem što sam od toga napravila problem? Hvala!!!