Drage cure, svaki dan čitam vaše savjete i odlične ste,sad se nadam se da ćete i meni pomoći :) Ovako, otkad znam za sebe moji su u lošoj financijskoj situaciji i ja sam na to navikla, ali problem je što nemam snage reći dečku koliko nam je stvarno teško budući da su njegovi dobrostojeći i on ne zna kako je meni. Imam 20 godina i sa sestrom studiram u Zg pa je mojima još teže jer se moraju brinuti za nas i mlađu sestru i brata. Mi smo se naučile nositi s tim i stvarno nismo bile nikad sebične i zahtijevale od naših ono što nam baš ne mogu priuštiti, bilo je dana kad nismo imali ništa ali uvijek smo imale mamu i tatu da se brinu za nas koliko god su mogli, a mi smo puno učile da bi jednog dana i njima bilo bolje. Problem je samo u tome što sam već godinu i 3 mjeseca u vezi s dečkom kojeg stvarno volim i znam da i on mene al jednostavno meni uvijek nešto fali. Čini mi se da on nema razumijevanja za moju situaciju ili jednostavno ne zna kako mi je, nedavno smo pričali o tome i zna da sam imala teško djetinjstvo ali nekad kaže nešto što mene stvarno zna pogoditi. Njemu ne prođe dan da s prijateljima ne ode na bar jednu kavu, kad ode doma najvažnije mu je da ima nešto dobro za pojest (za razliku od hrane u menzi), sam mi je reka da on voli uživat u životu i da je pomalo hedonist, a meni je to odvratno jer sam zahvalna i s malo toga što imam. Ja stvarno ne tražim od njega da troši novce na mene, kupuje mi poklone i što ja znam, vodi me u kino, na kave i sl., ja sam navikla biti bez toga, meni samo smeta što nekad izgleda ko da tražim previše ako hoću da me on malo shvati. Stalno smo skupa a ja nakon toliko vremena nemam povjerenja u njega, ne mogu pričati s njim kad me nešto toliko muči i sve držim u sebi jer mi je neugodno s njim pričat o takvim problemima. On nekad ovako usput prokomentira bogataše koji imaju puno toga nezasluženo i nema pojma kako meni to smeta, što bi ja tek trebala reći, on bar nije patio u životu zbog toga, jednostavno nema novca za neki pretjerani luksuz ali za sve što mu treba ima dovoljno. Meni ide na živce što puši kao zbog stresa na faksu a stvarno mu dobro ide i nema drugih većih problema,ne zamara se ni sa čim pretjerano i to se vidi, samo ne znam gdje sam tu ja, je li u redu što se on zapita jesam dobro samo kad se rasplačem i kad vidi da me nešto muči. Prije mjesec dana bio mi je rođendan i rekao je da ću malo pričekati na poklon i meni to stvarno ne smeta (još čekam poklone koje su mi moji obećavali :) ali po meni, kad nekoga voliš sve ćeš napravit za njega,malo se žrtvovat za tu osobu, kad je njemu bio rođendan kupila sam mu poklon od zadnjih novaca i ukrasila sobu balonima i bilo nam je super jer sam se potrudila, on meni svako malo kupuje čokolade ali možda više zbog toga što ih i on voli pa eto, da mu se isplati, ne znam više, tužna sam zbog toga jer izgleda da tražim previše a ja samo hoću da on bude uz mene kad mi je teško i da mi ne otežava sve svojim izjavama i ponašanjem. Ne znam više što da radim, da mu kažem sve to kad ga vidim, da mu napišem jer mi je tako lakše il nešto treće, kako biste se vi ponašale u mojoj situaciji :/