Dečko i ja smo odlučili da je kraj - ali ne potpuni kraj. Pričali smo jučer i shvatili smo da se volimo i da će nam ovaj korak biti jako težak, ali jednostavno život je put kojeg treba prohodati, tako da ovaj korak definitivno moramo učiniti : .. složili smo se kako nismo jedan za drugog. Ja nisam u potpunosti njegov tip, a nije ni on moj. Imamo mane koje ne volimo jedan kod drugog, nemamo vrila koje bismo voljeli da imamo itd itd.. Ali, ponavljam..uzalud svemu tome : volimo se. Sigurna sam u to .. Znači .. mi smo sada odlučili nikom ne reč o ''prekidu'' .. jednostavno, praviti se da se to nije dogodilo. Odlučili smo da čemo biti prijatelji jer nismo učinili ništa loše jedno drugom pa da ne bi ostali prijatelji. Jedini razlog zašto ne bi bili prijatelji jest taj da je to ..teška stvar. I bojimo se da opet ne završimo zajedno, pa opet svađa, pa prekid,pa sve isponova.. Ali ipak odlučili smo da želimo imat jedan drugog u životu, pa do kud išlo i trajalo .. Znači sada smo prijatelji, smijemo se čuti ali čuti se priajteljski, smijemo izaći ali priajteljski.. Možemo se zagrliti ili nakratko poljubiti ako to baš budemo htjeli .. Ja mislim da je to možda najbolji naćin za prekid..Jer kad bismo prestali kontaktirati onda bi mi previše nedostajao, a ovako ..korak po korak i možda ga jednog dana budem stvarno mogla gledat kao prijatelja. Što vi mislite o tome? Jesmo li dobro odlučili? ... bili smo i prije prijatelji ii onda zajedno skoro 3 godine .. On mi je prvi dečko i sve prvo... Ja njemu nisam prva cura iako mi je rekao da ču mu uvijek biti ja kao prva - iz razloga jer mu je ovo bila jedina ozbiljna i duga veza. Prije je imao 3 veze koje su trajale 1 - 2 mjesec ....recite neštoooo ...