Cijenjene moje dame, već godinu dana živim s prekrasnim muškarcem u kojem sam pronašla sve ono što sam željela. Volimo se, poštujemo i nadopunjujemo u svakom pogledu. Nakon mog traumatičnog braka našla sam svoju oazu mira. Moj dragi iz kratkog braka ima dva mala klinca koje ja jako volim, i oni mene. Kad god su kod nas brinem se za njih kao da su moji.Ono što me muči tj tišti je ponašanje njihove majke koja me totalno ignorira kao osobu tj pravi se da ja ne postojim. Dragi kaže da ne brinem zbog toga,u razgovorima s njom na telefonu uvijek me spomene, spominju me i djeca ali ona to sve ignorira. Ne tražim prijateljstvo, samo poštovanje. Ili je i to previše? Ne znam, iskustva u tome nemam. Kako da se postavim? Hvala!