ciao curke, naime ja sam jako tužna i razočarana...neznam više što bi sa sobom, što da radim...naime već sam skoro 3 godine u vezi, 2 godine već živimo zajedno.još otpočetka je bilo trzavica ali ništa strašno.e sad, prije nekoliko dana mamu su mi poslali u zatvor, da je za njom neka tjeralica raspisana a nitko nezna zašto.tata nije bio kod kuće, bio je na dalekom putu.imam maloljetnog brata koji je ostao sam.inače je loš u školi jer je lijen i naravno da sam ja morala uskočiti i pomoći mu.to je trajalo jedno tjedan dana i mamu su putili van i tata se u međuvremenu vratio s puta.ali brat i ja smo jako povezani odmalena,uvijek sam ga vukla sa sobom, te on i dalje dolazi kod nas svaki dan skoro.ja i on učimo, isparvio je 2 ocjene i sve je bilo ok do danas.dečko mi je počeo prigovarati da je to malo previše, da dolazi stalno,da mu ja kažemda može doći 2 puta tjedno.uzalud mu pokušavam objasniti da je jedino samnom dobar,smiren,hoće učiti,popravio je ponašanje,sve...jer neznam u čemu je problem ali kod roditelja kad je samo bježi,ide van sa lošim društvom i sve.ima 16 godina,u pubertetu je i sad je najpametniji ali mene posluša i voli biti samnom.dečko govori da sam ga zapostavila,da smeta i njegovima,jer živim snjima,da dolazi često.ja sam jako razočarana i povrijeđena jer nemože shvatiti da ih volim oboje,da ne volim brata više od njega i da mu samo hoću pomoći da se kloni lošeg durštva i da popravi ocjene.molim vas za savjet...kako vi gledate na sve to?neznam,možda sam ja u krivu...