Muči me što sam užasno sramežljiva, gotovo patološki, a pogotovo pred dečkima. Čak mi ih je dosta u životu prišlo, ali mislim da su se svi naživcirali kad su shvatili s kim imaju posla. Najviše me sram kad se provaljuju neke fore, jer tad umirem od smijeha, ali ne znam reći ništa pametno pa od srama kažem nešto što nitko ne razumije ili šutim i što ljudi mogu zaključiti nego da sam glupa. Probala sam piti alkohol i ništa nije pomoglo.

Hocu li se ja ikad ikome svidjeti ili moram na liječenje? Doslovno se užasavam sramotnih situacija, ali obožavam ljude koji se vole šaliti. Dečki kad shvate kakva sam još me više zadirkuju i kao da im je drago sto se pred njima crvenim. Ponekad me to stvarno ubija u pojam, kako da prestanem biti sramezljiva?