Molim ako tko ima vremema da ovo procita i malo mi pomogne.. Nisam znala kome se obratiti, a znam za ovu stranicu jer sam je nekad koristila, u svrhu citanja foruma i davanja savjeta. Sada ja trebam savjet. Imam tek 18 godina. Puno i previse toga sam prosla u zivotu, i zelim da netko to procita i pokusa mi bar nekako pomoci. Zivjela sam sa svojim roditeljima i mlađim bratom, no nasi odnosi nisu bili dobri. Kada sam bila mala bila sam zlocesto dijete, a moji roditelji su to rjesavali tako sto bi me istukli, jako, sve dok nebi bila plava. Oni su tako rjesavali probleme pa ja smatram da su tu agresivnost prenjeli na mene, jer ja sam prijatelje iz razreda znala tuci i bila sam zlocesta i agresivna pa su morali u skolu zbog mene, barem jednom na mjesec. Kada bi dosli doma opet bi me tukli i tako ukrug. Ocjene nikad nisu bile problem, nikad nisam ucila, jednostavno dobro pamtim i prolazila sam sa 5 do sedmog razreda, ostalo sa 4. Kada sam pocela ici u vise razrede 5-8 sam se polako smirila i nisam radila toliko probleme. Svaki dan sam se sa obitelji svađala, pogotovo sa tatom. Naime, on je alkoholicar, znam da lose zvuci, ali istina je. Uvijek se je svađao sa mamom, i odmalena to slusam. Jednom ju je skoro pregazio autom jer mu nije dala da ide u kafic. Svasta je tu bilo, ali to nije ono sto vam ja zelim reci. Odkad je moj 6 godina mlađi brat narasao, tata je njega puno vise volio nego mene, on je uvijek imao privilegije, sve je dobio, playstation, mobitele, laptope, dok ja skoro nista, jer ja sam si bila bolja sa mamom koja ima duplo manju placu i nije mi mogla kupiti. Ponekad bi mi tata nesto dao, kada smo ga ja i mama uvjerile da trebam laptop za srednju skolu onda mi je to kupio, ali zato kad god bi nesto krivo rekla njemu ili bratu, on bi ga uzeo. Brat je prvo potrgao svoj laptop i onda mu je tata dao da posuđuje moj, pa je potrgao i moj. Isla sam svaku vecer kad bi mi nesto trebalo kod prijatelja u drugo selo. Tata je navecer bio najgori, onda si je vec kroz cijeli dan dosta popio, i trazio je nekog s kim ce se svadati i iskaliti bijes. To sam uvijek bila ja. I kad sam vec imala 15-16 godina on me je znao tuci. Napravila sam veliku pogresku kada sam se upisala u prvi razred srednje. Upisala sam se u smjer koji me nije ni malo zanimao, upala sam u lose drustvo i nasla si nekog decka. Taj razred sam pala. Zadnji dan sam ispravljala trecu jedinicu i nisam uspjela. To je moju mamu unistilo. A tata, on me je jednostavno mrzio jos vise. Preselili su me iz moje sobe u neku spajzu, nutra su mi stavili krevet, i to je to. Nutra sam bila tjednima, bez televizora, bez mobitela, bez ikakvog kontakta s drugim ljudima. Mogla sam samo ici u kupaonu i u kuhinju jesti kad njih nije bilo, jer kako su oni rekli nisu me mogli gledati. Navecer kad bi tata zaspao uzela bi njegov mobitel i cula se s prijateljima malo. Bile su jos neke curke koje su pale, iz drugih skola, dogodilo se ko i meni, pogrijesile su u odabiru, ali to su njihovi roditelji dobro prihvatili, one su po ljeti izlazile dok sam ja bila zatvorena kao pas. To mi je nakon mjesec dana dojadilo, pocela sam subotom navecer iskradati se van. Pjesacila bih 2 sata do grada, da bi se vidjela prijateljima. Bez novaca, bez mobitela. Stvorila sam im dodatne probleme, ali jednostavno bi izludjela u toj sobici sama, inace sam jako drustvena osoba. I tako je i to proslo, upisala sam novu skolu, novi smjer, rijesila se decka i prijateljica jer to su sve bili toksicne i dvolicne osobe. U novoj skoli sam imala dobre prijatelje, prolazila sam sa super ocjenama, ali oni su mi doma uvijek spominjali pad razreda i kakva je to sramota. Pravili su se da vise nemaju kcer, nisam isla u gosti bliskim meni osobama sa njima, s mamom vise nikad u soping, na nikakva javna mjesta. Jer sam ja bila hodajuca sramota jer sam pala razred. Znam da ovdje imam puno osoba koje su majke, pa zar bi vas toliko bilo sramota da vam kcer padne razred?? Zar bi ju toliko zamrzile?? Svi grijesimo. Ja sam svoju pogresku ispravljala i to su svi vidjeli osim mojih roditelja. I tako je vrijeme prolazilo, bilo je dana koji su bili dobri, bilo je i losih. S vremenom vec kad sam imala 16 i krenula u drugi razred, nasla sam si decka. Bila sam dugo bez decka, ovo u prvom srednje je bilo onako, nista za stvarno. Mislila sam da cu zauvijek biti sama. Prohodala sam s njim, i stvarno on je bio nesto najbolje sto mi se dogodilo. Zgodan, pristojan, taman je bio zavrsio skolu i poceo raditi i ici u autoskolu. Nije bio jedan od onih koji zeli iskoristiti curu. On me je stvarno volio, i pocetak veze nam je bio kao u oblacima. Nasli smo se u gradu navecer, setali, isli na kave...kao i svaka normalna veza. Znali smo se malo i posvadati, ali onda je to sve bilo iz ljubavi. U međuvremenu sam i dalje doma imala probleme, samo sto sa njim sam uvijek lakse prelazila preko toga, izvadio me je iz depresije 100 puta. Tata me je stalno napadao zato jer nista ne radim, a inace sam stalno cistila kucu. Ocistila sam kupaonu, stavila svijetloroze tepihe, a on bi dosao sa radnickim cipelama, i sve ostavio blato, sa prljavim rukama zmazao ogledalo. U dnevnoj bi zaspao pijan u cipelama, sa upaljenom cigaretom u ruci. Svi su u toj kuci bili uzasno neuredni, i psihicki to nije bilo podnosivo. Prestala sam cistiti. Moja soba je uvijek bila cista, ali ostalo nisam dirala. Nikad nismo jeli skupa, uvijek bi si nesto netko uzeo. Kad god bi ja jela tata bi me gledao i govorio mi da sam debela prasica. Imam 80kg na 175cm visine. Udebljala sam se odkad imam probleme sa stitnjacom. Od onda sam slusala uvrede svaki dan. Imala sam onda i pristice, pa bi dobila uvrede i za to. Na dnevnoj bazi bi bilo 'grda si, debela, prasica, mars u sobu nebrem te gledati'. Jako sam osjecajna osoba, srce mi se paralo kad sam to slusala. Jednom smo se ja i brat klackali na klackalici, jos sam bila mlađa, neki 7 razred, i on je pao i slomio si ruku. Onda me tata nazvao i kurvom. Svasta sam cula od njega. Kad bi bio dobar i trijezan, uvijek sam lijepo razgovarala sa njim, nikad nisam bila zlopamtilo. Ipak mi je to tata. I tako sam ja cijelo vrijeme provodila u sobi, jedini spas mi je bio mobitel, kaj sam pricala i dopisivala se s deckom. Takav mi je zivot bio vecinu vremena. Prije nekih godinu dana, ja i decko smo vec bili u vezi nekih godinu i nesto mjeseci. Isli smo van, rekla sam mami da idem u grad ali decko me nagovorio da idemo u njegovo selo u kafic, htio me je upoznati sa prijateljima. Posto je on blizu doma je popio malo alkohola, pa me nije mogao odvesti kuci, tek je onda i polozio pa se bojao. Zvala sam mamu i nije htjela doci po mene jer sam otisla puno dalje nego kaj sam trebala. I tak me je prvi put doveo k sebi doma, upoznala sam njegove roditelje, super su, zanimljivi i zabavni, znala sam da su dobri jer je i on lijepo odgojen. I tak su oni meni rekli nek ja dođem malo cesce k njima, meni je bilo tam super vise sam se druzila s njima nego sa deckom. I tak je to ispalo da sam ja bila svaki vikend kod njih. Svojima sam rekla kam idem i rekli su samo 'dobro'. Kad sam bila doma s mamom sam imala sve bolji odnos, polako je pocela zaboravljati na moj pad razreda, i dosta smo se druzile i razgovarale. S tatom je sve ostalo isto. Samo je cekao kad bi me napao. Jednom je pijan nasrnuo na mamu. Poceo ju je udarati i ja sam se zaletjela na njega i udarila ga jako. Onda je napao i mene a posto je stvarno bio pijan ja i mama smo ga uspjele oboriti na pod. Od onda sa mnom uopce nije razgovarao a mamu je donekle podnisio. Nismo razgovarali sve dok jedne veceri moj decko nije dosao po mene, trebali smo ici nekamo na veceru ja mislim. S autom je zagrezel u grabu i nije mogel izaci. Moj tata ima veliki traktor i kad se tak nes dogodi on uvijek pomaze. I onda je upoznal mojeg decka i rekao mi da taj decko mene ne zasluzuje jer je prepametan i predobar. Reko hvala tata, nisam nis drugo niti ocekivala. Tak je vrijeme prolazilo, sve manje i manje sam bila doma a vise kod moje druge (bolje) obitelji. Za bozic je i mama upoznala decka i bila je prezadovoljna s njim. Uskoro sam vec i napunila 18 godina, i nekak mi se cinilo da mi je zivot dobar nakon dugo vremena. Super decko, nasla sam si dobre prijatelje i svi skupa smo se druzili, s mamom sve bolji odnosi... Jednog popodneva je trebalo bratu pomoci s lektirom. Bila je nejdelja popodne i mama me je zamolila da ovaj vikend nejdem k decku nego pomognem bratu jer jedino ja to znam napisati. Ostala sam doma i brat je dosel u sobu. Nije mu se dalo pisati pa je razbacival stvari po mojoj sobi. Ja sam se razljutila i bacila biljeznicu ne na njega nego kraj njega. On se je pocel derati da ga tucem, jer zna da budem onda ja bita od tate. To je uvijek radil. Dosel je tata i napal me je, pocel se je derati da kaj sam uopce ostala doma, nek vec jedanput otiđem iz njihove kuce. Najvise sam se razocarala kad se je mama slozila s njim, i isto se pocela derati na mene. Rekla je da je bolje dok nisam tu. Uzasno me je to pogodilo, i posto je to vec bilo stoti put da se tak nes dogodilo, rekla sam decku nek dojde po mene, uzela sam si skoro sve stvari i otisla. Nisam znala kaj bi, tam k ljudima nebrem doci samo tak zivjeti, bila sam jadna, tuzna, doslo mi je da se ubijem. Rekli su mi nek ostanem tam kolko god hocu, oni su me jako zavolili i sve do danas me vole. Dobro sam promislila i odlucila ostati kod njih. Tek sada zalim za tom odlukom. Zasto? Reci cu vam uskoro. Dakle ostala sam tam, decko je bil presretan kaj budem zivjela s njima. Drugi dan sam rekla sve razrednici jer sam trebala u e matici promjeniti adresu. Ona je napravila veliku stvar iz toga. Prvo je razgovarala sa mnom i rekla mi da moram biti skroz sigurna. Sjecam se njezinih rijeci 'Da li ti svjesna da ti s tim covjekom moras biti ako otides tamo? Da ti ovisis o njemu? Sto ako ga prestanes voljeti?' ja sam govorila da sam skroz sigurna, da samo hocu otici...rekla je da je pozvala moje roditelje u skolu i drugi dan smo svi razgovarali. Ja sam rekla svoju pricu, oni su rekli svoju. Mama nije stala na moju stranu, nisam niti ocekivala. Ona ne zeli da itko zna da ona ima probleme u zivotu i u braku. Godinama jer s mojim tatom u braku a uopce ga ne voli, niti spavaju skupa, ne podnose se. Sve to zbog ugleda. Poricala je da moj tata pije, da se svadamo. Govorila je da ja njih napadam, da ja odlazim kam god hocu, pricala je vecinom o danima kad sam bila mlađa jer odkad imam decka nisam niti jednu gluposti napravila. Uglavnom i taj razgovor je prosel, na kraju su pedagoginja i razrednica utvrdile da je i bolje da se jedni od drugih maknemo. Sredila sam prebivaliste, mjesecnu kartu, dogovorila se s mamom da ce mi ona uplacivati novac sve dok se jos skolujem. Bila sam presretna. Normalno sam nastavila pohađati skolu i vracala sam se u dom gdje nije bilo svađe i toliko negativne energije i depresije. Velika je kuca, nikom ne smetam, svekrva je starija jer je decko bio malo iznenađenje haha, pa joj dobro dođe moja pomoc, izmedu ostalog i drustvo. S vremenom, pocela sam se puno svađati sa deckom. Oko bilokakvih stvari, sitnica. Ja jos od malena imam slabe zivce, a ima i on, njegov tata je bio u ratu zapovjednik i svasta je prosao i godinama kasnije je patio od PTSP-a, pa je znao biti agresivan na obitelj i isto si popiti, ali sada je to proslo. Uglavnom odnosi izmedu mene i decka su postali grozni. Vec pola godine. Dere se na mene bez razloga, onda i ja na njega. Nakon toga mi se isprica kao da nista nije bilo. I drugi dan opet. Verbalno me ubija. Nista mu se ne smije reci vec se dere. Kad me treba voziti nekamo on je zivan, onda se posvađamo u autu. Jednom je zakocio nasred autoputa, jednom se skoro zabusio u auto jer smo se svadali. Unisti mi svaki dan.. uvijek se pomorimo ali doslovno 5 minuta nakon toga se opet svadaomo. To su neizdrzive svađe. Ja se placem u kutu dok se on dere na mene. Cesto me stisne za ruke pa mi je sve plavo. Upravo sad me zglob na ruci boli jer sam ga htjela odgurnuti jer me napadao danas. Udario me je vec vise od 20 puta, ne udari mi lice, to se suzdrzi, digne ruku ali me ne udari. Pesnicom me udari u nogu ili ruku, nogom me uritne...on vjezba vec godinama i misicav je, kad on mene udari ja imam masnice po nogama po par tjedana. Cupa mi kosu, baci me na pod. Uzasno jako se dere, vrijeda. I nakon toga mi se isprica, stisne se k meni kao da je sve u najboljem redu. Nikad to od njega ne bih ocekivala, uvijek mi je govorio kak nikad ne bi digao ruku na curu. Toliko mi je lose i u takvoj sam depresiji... Njegovi nas slusaju kak se svadamo, ja utihnem al on nece uporno se dere. Cesto se svađamo i oko toga sto je on uzasno lijen. Doma nista ne treba raditi i onda mu je problem se tusirati i prati zube. Moram ga moliti da si pere zube i kad god mene nema i kad god ima priliku si ih ne opere. Pa to nije normalno da netko njegovih godina ne brine o osobnoj higijeni. Takav uopce prije nije bio. Prije je bio skroz drukcija osoba. Svugdje me osramoti, svugdje napravi skandal. Kad sam isla jednom van dosao je u kafic i derao se na mene pred svima nek idem doma...kad sam dosla s maturalca nije me niti pozdravio nego se je zderal ne mene jer sam mu rekla da mi pomogne nositi torbu...stekla sam jednu super prijateljicu ovdje u njegovom selu i pred njom ja imao ispade, udario je auto nogom i kaj sve ne...umirem i utapam se u depresiji jer sam napravila takvu pogresku trebala sam ostati doma i radije trpjeti i nikad ga ne toliko dobro upoznati...hocu otici od njega ali nemam kamo...k svojima natrag ne mogu, niti oni to nebi prihvatili jer vec su se svi međusobno upoznali a mama je rekla da ne misli upoznavati njegove roditelje ako ne mislim 100% zauvijek ostati s njim jer je to za njih sramota. Ovdje necu ostati ali moram. Umirem. Ne volim ga vise. Ne znam stvarno ne znam. On ide ovaj tjedan u njemacku. Tamo mu je i brat i tam ide zivjeti. Ja bi ostala tu, i dolazila bi k njemu za praznike, jer sad zavrsavam 4. srednje. U prvom mjesecu bi upisala vozacki i cim zavrsim vozacki i skolu bi otisla gore k njemu. A ja to necu. A nemam drugog izbora. Ovdje nemam pojma kamo bi otisla, sto bi radila. Da bar mogu ko na filmovima otici daleko u neki mali gradic, naci si dobar posao i zivjeti negdje gdje ima puno prirode i zapoceti novi pocetak. Al to su samo snovi. Imam glavobolje od stresa, povracam od depresije. Imam suicidalne misli, ali takva kukavica nisam. Sama sam si stvorila te probleme i sama se moram s njima suociti, a ne znam kako. Bilo mi je tako tesko i bila sam toliko sretna sto cu zauvijek imati sretan zivot s njim, napokon cu i ja biti sretna nakon svega sto mi se dogodilo. Ali zivot ne da me je razocarao, nego me razorio i unistio. A to sam si sve sama kriva. Molim vas ako ikoja od vas zena zna sto bi trebala uciniti. Toliki je zivot predamnom, a sve je palo u vodu. Bespomocma sam...