Jako sam usamljena imam jako malo prijatelja i mislim da ih u stvari i ne interesujem. Imam 18 godina i zivim u Novom Sadu. Nemam decka i nemam prijateljice tj imam par osoba mali broj ljudi kojima se s vremena na vrema ja javim ali retko kad oni meni. Uglavnom dane provodim kod kuce uz mamu i baku i oca alkoholicara Jako mi je tesko i zelela bi samo jednu iskrenu osobu koja ce da me razume ali kao da je i to ne moguce. Zbog tate imam problem da verujem ljudima, a ljudi imaju problem samnom zato sto uvek govorim istinu i koliko god da se trudim da budem dobra sa svima ne ide kao da ih ne zanimam kao ih pitam da se vidimo uvek dobijem odgovor jao neznam pitaj boga u frci sam sad aj kasnije, dogovoricemo se i nista. Imala sam do sad 2 najbolje drugarice i obe su me razocarale prva je bukvalno dokazala koliko me ceni ogovarajuci me lose kod profesora a druga se jednostavno iskljucila u stilu da se nejavlja. Verovatno joj je dobro pa sta cu joj onda ja sa mojim problemima, Jednostavno nerazumem ljude zasto su takvi ja umem da pruzim ljubav i pazlju i da budem tu za svakoga uvek da ih posavetujem ako treba da ima pomognem. a oni nista,nikad nisu tu i kad mi je najteze.. Ovoj drugoj drugarici najboljoj sam pre neki dan rekla koliko sam tuzna ali me je ona iskulirala nesto kao u stilu presla je sa mog problema na njen ali i sama mi pre par dana rekla da nema probleme i kako joj je super zasto sad ona meni nemoze pruziti podrsku kad ja uvek njoj mogu. Bukvalno dane provodim u kuci i naulicu ne izadjem nemam s kim, Ja sam drustvena ospba volim da pricam. Ali zasto tako jako mi je tesko placem da me niko nevidi jer ne mogu vise da izdrzim sve ovo. Znam da nikada necu moci da budem kao drugi da se foliram da glumim ja sam iskrena jako ali zasto to niko neceni, Otac pravi probleme i kuca nam je stalno zakljucana zbog njega tuzna sam jako skoro par puta sam slom zivaca zbog njega dobila, Baka mi je slogirana nista je ne razumemo sta prica dere se po ceo dan a ja sedim u sobi i slusam to. Zao mi je mame koliko se pati sa njima ali nemogu nikome da pomognem. Jako mi puno znaci da imam nekog prijatelja da se ispricam sa njim da prosetamo, ali neveri nemam s kim. Volim da pricam o mojim problemima. Pa sam mislila mozda to moje drugarice i opterecuje pa sam prestala pocela sam vise da ih slusam i da nepricam toliko o svojim problemima. Sad treba za mesec dana da krenem da radim u poslasticarnici kod mene 3 ulice dalje ali kao da ce mi to pomoci tamo necu nikoga upoznati posto radim sama. I tako sve mi ide isto al najvise me boli ova sve situacija i nemogu vise ovo da izdrzim. Nisam razmazena jako sam zrela i to mi svi kazu. Neznam pomozite mi molim vas. ko moze neka mi da neki dobar savet. Hvala! :(