Drage, molim za savet. U vezi sam vec 9 god sa momkom sa kojim sam odrastala, s kojim sam se smejala i plakala... Bio mi je podrska u svemu, finansijski, materijalno i fizicki ali.... nikada psihicka podrska. On je imao jako tesko detinjstvo mada je danas zdrav i lep momak koji ima 29 god. Ima posao i veoma je harizmatican i sposoban. Nas problem je u tome sto sam ja u momentima njegove veoma jake nervoze i eksplozivnog ponasanja bila vredjana do srzi, nije me fizicki udarao ali je umeo da me jako gurne ili povuce za ruku, da baca stvari oko sebe, u takvim momentima ja njega ne mogu da smirim, taj afekt zna da traje i cele noci.... Pokusavala sam da sutradan kada bude ok porazgovaram sa njim ali sve se svodilo na obecanja koja su se iznova i iznova prekrsavala. Pokusala sam da raskinem ali on to porice i ne prihvata, tada je sklon da moli, place i obecava da vise nece tako nesto uciniti. Ne odustaje od naseg odnosa iako smo veoooma retko intimni. Ono sto me vraca i ujedno drzi pored njega je ta sigurnost koju dobijam jer je krajnje nesebican, vredan i sposoban, osecamse zasticeno ali nikada stabilno.... Upala sam u zacaran krug koji me potpuno blokira.... :-(