BOK! IMAM 27 g. KAD MI JE TATA UMRO PREKINULA SAM JEDNU DUGOGODIŠNJU VEZU, POČELA SAM PIT TABLETE. LEŽALA NA PSIHIJATRIJI I TOME SL. JER OSJEČALA SAM TUGU, NISAM VIDJELA SMISAO ŽIVOTA, BILO MI JE TEŠKO, NEMAM PRIJATELJA, I JEDNOSTAVNO DOŠLA SAM DO TOG ZIDA DA NE ZNAM KAKO DALJE. MRZIM POSAO KOJI RADIM. I BILA SAM NA BOLOVANJU I REDOVNO PILA TERAPIJU. ONDA SU ME SKINULI S BOLOVANJA NAKON GODINU DANA, NA SVOJU RUKU SAM PRESTALA S TABLETAMA, I OPET MI SE POGORŠALO. OPET SAM POČELA IČ KOD PSIHIJATRA, NA BOLOVANJU SAM OD 1. mj. OVE GODINE I NE OSJEČAM SE DOBRO, ODN. MRZIM SEBE, SVOJ IZGLED, NE VOLIM POSAO, ŽIVOT, NE KUŽIM ZAŠTO ŽIVIMO, GLUPO MI JE VIŠE IZLAZITI, UŽIVAM U NEČEMU ŠTO KUPIM, A DRUGI DAN ME TO PROĐE.. PIJEM TABLETE, SVAKI MJESEC IDEM NA KOMISIJU I KAD TREBAM IČI TAJ TJEDAN BUDEM BAŠ GROZNA. VIDI SE PO MENI DA SAM SVA NAPETA, ŽIVČANA. ALI PROBLEM JE U TOME ŠTO MENE TE TABLETE JAKO USPAVAJU, NISAM ZA NIŠTA, SMAO ŠUTIM I GLEDAM NA INTERNET, SPAVAM JAKO DUGO, IMAM DEČAKA, ALI NI U TOME NE VIDIM NEŠTA, ZA MENE JE CJELI SVJET BEZVEZE, PRED DRUGIMA KRIJEM DA NE PIJEM TABLETE, I DA SAM BEZEVEZE NA BOLOVANJU, DA MI JE DOBRO, JER NE ŽELIM DA IKO ZNA DA OPET PIJEM TABLETE. A PIJEM LUXETU 50 mg UJUTRO, MISAR O.25 mg UJUTRO, U PODNE MISAR I NAVEČER MISAR, CALIXTA 15 mg, I SANVAL 10 mg, I JA SE SAD JAKO BOJIM DA ME KOMISIJA NE POŠALJE RADITI JER ZBILJA NE MOGU, OVE TABLETE ME USPAVAJU, KAD IH NE BI PILA BILO BI MI JOŠ GORE. NEMAM NEKE TEŠKE PSIHIČKE PROBLEME TIPA ONIH DA NEKOM NEŠT NAPRAVIM ITD. NEGO SAM MISLIM DA OVAJ ŽIVOT NEMA SMISLA, DA JE SVE BEZVEZE, NE VOLIM SEBE, I MISLIM DA BI BILO BOLJE DA ME NEMA. ALI NEMAM TO HRABROSTI NAPRAVITI, JER IMAM MAMU KOJA JE IZGUBILA MUŽA I DA SE MEN NEŠTA DESI NEMAM POJMA KAK BI ONA TO PREŽIVJELA, NEKAKO ŽIVIM SAM DA ŽIVIM I ZATO JER IMAM MAMU. NEMAM PRIJATELJA ZA IZAČ, SAMO DEČKA, SVE PRIJATELJICE SU SE UDALE, SAM SE ČUJEM S DVIJE KOJE SU VANI U INOSTRANSTVU, ALI NI NEMAM VOLJE IZAČI JER SU VANI SAMA DJECA, I SVI BI IMALI SAMO DEČKE ODN. CURE I MJENJALI A MENI VIŠE NIJE DO TOGA. A DOK MI TATA NIJE UMRO UŽIVALA SAM U ŽIVOTU, IZLAZILA, PILA, SVAŠTA PROŠLA. I OD ONDA MOJ ŽIVOT GUBI SVAKI SMISAO. VIŠE NEMAM POJMA ALI ŠTO DA RADIM, DA PROMJENIM SVOJ ŽIVOT, JA NE MOGU RADITI OVAJ POSAO, ALI MORAM JER NEMAMO NOVACA, A KAK DA OBJASNIM NJIMA NA KOMISIJI DA SAM JA JAKO USPAVANA I DA MRZIM ŽIVOT, JER NIKO NE MOŽE SHVATITI DA JEDNA OSOBA OD 27. g. MRZI SVE I NEMA VOLJE ZA NIŠTA, A TEK JE POČELA ŽIVJETI. I KAKO DA OPET DOBIJEM VOLJU ZA SVOJ ŽIVOT.. I PITAM SE ZAŠTO JE MOJ ŽIVOT TAKAV, KAKO JE MOGUČE DA SE MENI TO DOGAĐA. BILA SAM SRETNA, A SAD SAM NESRETNA. NE VIDIM SMISAO ŽIVOTA. SAMO TO DA SVAKI MJESEC SPAJAMO KRAJ SA KRAJEM, I MEN JE ŽIVOT GLUP KAO ŽIVOT. I MRZIM SEBE VIDJETI U OGLEDALU, SEBI SAM GLUPA ŠTA GOD DA OBUKLA NA SEBE, DOK SVI KAŽU DA SAM LJEPA, I SVAKA DLAKA MI NA GLAVI TREBA STAJATI KAK SPADA. JEDNOSTAVNO MRZIM SEBE KAO POJAVU I OVAJ ŽIVOT.