28 godina sam u braku koji više liči na zatvor nego na brak. Djeca su odrasla i otišla. Muž, premda me nikada nije udario je nepodnošljiv. Ljubomoran je čak i na moje prijateljice. Ako me vidi kako na prozoru stojim, optužuje me da šaljem signale drugim muškarcima. Nema tu ni ljubavi ni slobode. Nedavno sam saznala da bolujem od zloćudne bolesti i prognoze nisu dobre. Da vam iskreno kažem, niti se želim boriti za preživljavanje. Želim samo živjeti ono malo života što mi je preostalo. Jesam li sebična ako uzmem našu zajedničku ušteđevinu, napustim muža i uživam u vremenu koje mi je preostalo?