trudna sam. dragi i ja želimo to dijete. nismo planirali, jer ja još studiram, ali eto, dogodilo se i sretni smo. problem je moja mama, koja se tome strašno protivi. kužim ju donekle, ali nisam više dijete, imam 24 godine i u vezi sam 6 godina. dragi radi. kad sam joj rekla, tolko se šokirala da je na praxitenima već tri dana. sasula mi je u lice sve i svašta. od toga da sam obična nula, da ću postat kućanica, nikad neću završit faks, da mi je dečko uništio život, da sam neodgovorna, naivna, da ona ne zna čime mi on puni glavu, ali da je moj život završio.. da se ona htjela veselit tome, a sad je u komi.. da sad ne nabrajam dalje, uglavnom, ja već dva dana plačem ko kišna godina, ne znam što bih joj rekla, što bih napravila.. ona ne spava već tri noći, a ovako je jako bolesna.. bilo kakva riječ utjehe bi mi dobro došla.. ima netko tko je bio u takvoj situaciji? kako ste preživjele? jesu se roditelji smirili nakon što se beba rodila? :'((