Drage zene, ne znam odakle bih pocela... Ovako, ja sam uzasna mama. Imam sincica starog 18 mjeseci koji me tjera do sloma zivaca. Jako je zivahan (rekla bih i pogan, ali ne znam moze li tako malo dijete biti pogano). Prohodao je s 10 mjeseci, a sad vec rastura i rusi po kuci. Jako lose spava, od proslog ljeta se probudi po noci i bude po nekoliko sati budan, tako da sam kronicno neispavana i iscrpljena. U principu sam JA Problem. ZIvacana sam i tesko se s njim nosim, dovodi me do ludila. Znam cak biti grupa prema njemu. Ne udaram ga, ali vicem i nekad ga grubo odvucem ili skinem sa stolice i tome slicno. Suze mi teku dok ovo pisem.... Jucer sam imala krizu, skoro sam mobitel izbacila kroz prozor, kasnije sam plakala jer nisam vise mogla izdrzati. Veliki dio dana sam sama s njim, kad muz dodje s posla lakse, je, ali do tada sam ja vec gotova. Ne mogu od malca nista, cak i na wc ide sa mnom. U inozemstvu smo, nemam tu nekih prijateljica, roditelji su daleko... Grozno mi je, kad mi se dijete rodilo sve je bilo drugacije, i jednostavnije. Nisam zamisljala da cu se pretvoriti u ovakvu zivcanu vjesticu. Ne znam sta da radim, sin mi zasluzuje divnu i smirenu mamu.