Uskoro ću navršiti 18 godina i trudna sam. Kad su mi roditelji saznali za trudnoću, inzistirali su na pobacaju. Pošto nisam željela pobaciti, izbacili su me na cestu. Nisam čak ni odjeću mogla spakirati. Samo sam ponijela jaknu i mobitel. Dečkovi roditelji su siromašni, tako da sam molila najbolju prijateljicu za pomoć, no ona je rekla da ne može i okrenula mi je leđa, kao i većina drugih. Nakon što sam nekoliko dana spavala u stubištu, dečko me je pozvao da budem kod njegovih. Oni jako teško žive i svi spavaju u istoj sobi. Ipak, bolje je nego u stubištu. Moji roditelji ne žele čuti za mene. Nedavno sam se nasla sa frendicom, koja mi je rekla da je moja “best frendica”, nakon ovog što se desilo, išla pitati moju mamu za neku moju robu i ova joj je svu moju robu dala. Čak mi je rekla da odem na njen Instagram i vidim sama. Pozlilo mi je. Ona se naslikava u mojoj odjeci, a nije me niti pitala kako je meni. Da mi je barem ponudila par majci. Deckovi roditelji su mi kupili samo osnovno, a i to mi je bilo teško primiti, jer znam da nemaju. Da li da se javim bivšoj frendici i molim ju da mi da, barem nešto od moje odjeće?
Molim vas, nemojte me osuđivati i hvala na odgovorima!