On 21 ja 19, 2,5godina veze. Bili smo prijatelji 4god ispred veze. Nismo nikad prekidali niti se ozbiljno posvađali...ali...on ima brata(14god),mali stvarno sve što poželi ima. Ali u tom je problem što u biti dečko ga financira i to nema kraja, ide na more treba mu đeparac pa ima on bracu žica 1000kn jer i put treba platiti a ide sa školom, mali zaželi sintisajzer po 1500kn dobije ga, zaželi bicikli dobije ga, njegovi roditelji kupe auto on većinu rate otplaćuje, auto naravno novi, ravno iz autosalona. Nisu mu imali za fax platit, ali su iste godine tjedan kasnije obojili fasadu i mijenjali crijep na kući i novu stolariju kupili...Dečko mi radi oko 2god, živi u drugom gradu i kad dođe na vikend svaki put potroši sve. Ja studiram u trečem gradu, i vidimo se 2 vikenda u mjesecu. Taj vikend uvijek ide subotom ujutro kupit hrane (mama mu da spisak) i lijepo ga pošalje u trgovinu. Gorivo doslovno svaki put napuni cijeli rezervoar. Upisujem ove godine 2godinu studija a njegovi misle da ćemo se nagodinu ženit, a ja mislim dok god mi ide fax gurat dokle ide…želja mi je magistrirati a moji mi daju podršku u tome. Biti će meni lakše u životu, jer oni tu priliku nisu imali. A kad sam pred njegovima rekla da mi je želja poslije 3 godine ići još 3najmanje tata mu je u šali rekao da traži drugu curu. Osjećam da me njegovi ne vole, tj. njega u vezi općenito, ali on kaže da to nije istina. Kaže da im je još drago što je u vezi i što planiramo zajednički život, u prevodu da ga se riješe. Trebali smo na more ove godine autom (što ga otplaćuje) i lijepo isplanirali i onda nam rekli tjedan dana prije da nemožemo dobit auto kao može nam se svašta desit. A ustvari su bili ljubomorni što oni ne idu a mi imamo priliku ići na more. Oni s tim autom možda odu jednom tjedno max 10km i to je to, ali mu ne daju npr. da odemo kampirati negdje na par dana. Prije par dana pukla sam i rekla sam mu da će nas moji roditelji odvesti i vratiti. Jer oni idu par puta dnevno do grada pa ne mogu uzeti auto na par dana. I onda je on rekao da onda idemo sigurno. Ovo posljednje mi stvarno diglo tlak i uzrujalo me, a desilo se danas, razgovarali smo mobitelom. Pozvan je da bude djever na vjenčanju, i ja od tog para kao njegova pratnja djeveruša. I sad mi idemo u paru i kupujemo jedan poklon. Ali ne njemu je mama rekla da ja moram nešto kupiti za 200kn i da to meni kaže, kao mi nismo braku i da ja njima moram nešto kupit. Ja sam mu rekla da nema šanse jer idemo ja i on kao par i imat ćemo jedan poklon. Doslovno mu mama diktira život i to sve više dolazi do izražaja. Što mene užasno živcira, jer nije fer. Ako ima nešto protiv nas neka kaže. Pričala sam mamu, jer me vidjela uzrujanu i rekla mi je da sjednem s njim i njegovima i da otvoreno razgovaramo što oni očekuju od mene i njega ili da mu dam tjedan, dva da se odvojimo da razmisli želi li me ili ne. Znam da me voli svim srcem i da je pravi za mene ali ne mogu cijeli život razmišljati što žele njegovi ili što očekuju. A to me sve više guši i ne mogu se koncentrirati na fax niti išta u životu…a ne želim ga izgubiti…šta vi mislite?