Ne znam s kim pričat, onda se moram vama jadat. Imam 22 godine, i pucam više. Nemam novaca za platit faks koji žarko želim završit, stanujem kod prijateljice povremeno, al večinom sam kod dečka čiji roditelji ne prihvačaju da živim s njim i da uopče dolazim k njima, ikad. Moji doma su u ogromnim fin.problemima i nitko se međusobno ne podnosi, imam male nećake koje obožavam i nikako se ne čujem s njima jer nikome od njihovih roditelja nije stalo do toga, kad god zovem uvijek neka isprika. NOvce mi je muka tražit od roditelja, jer sam napravila neke gluposti kojima se ne ponosim, morali su dosta novaca izdvojit već i snazalim se nekako s nekim poslićima. Brat i sestra imaju nesređene bračne odnose, i imam osjećaj da se ja više zamaram nego oni. Non stop se rade razlike između svih obitelji, koji su ovakvi, onakvi bla bla, niko se ne poštuje. Ja sam ovo ljeto otkrila probleme sa štitnjaćom i dobroćudni tumor jajnika. Stres me toliko uništio da ne znam više kud ću sa sobom. Počela sam padat u depresiju koliko god se borim da je pobijem, prošle godine sam imala tu fazu dok sam radila u kafiću i vodila rat s gazdom, upropastila sam se ali sam stala na noge. Imam dečka kojeg jako volim, i on mene i diže me iz svega, ali dosta mi je toga da moje probleme nosi na vlasitim leđima, stvarno je bolji od kruha, bojim se da ne ode od mene jer širim samo negativnu energiju. Večinom. uglavnom, strah me više. plačem stalno, nisam više ona stara, šta da radim sa sobom? ne trebate se toliko mučiti oko savjeta, hvala vam svakako. znam da trebam mislit na sebe, da sam mlada i da trebam sredit svoj život, ali želim pomoć svojoj obitelji. htjela sam se samo malo pojadat jer sam prijateljima više dosadna, i ne želim da se druženje svodi na moju patetičnost i jadnost, ima ko kakvo mišljenje, lijepe riječi? hvala vam <3