drage moje....molim vas da pročitate pišem vam iako se nije ništa dogodilo ali prema svemu dosad što sam čula i vidjela izgleda da će moju obitelj pogodit tragedija...umrijet će mi izgleda dida..on je prije nekih 8-9 god bio u bolnici jer su otkrili rak prostate....i tako je vukao sve ove godine..u zadnje vrijeme smo primijetili da nešta nije u redu,da je jako slab,jako smršavio,ne priča puno..sve u svemu jako loše izgleda...tek je neki dan baka priznala mami i tati da se ona već 3 mjeseca "muči"...tj oboje se muče,jer dida već 3 mj ima inkontinenciju...baka stalno pere robu,posteljinu,dida se stalno tušira..ma grozno...nije nam ništa htjela govoriti da se ne brinemo..izgleda je gotov jer žena koja je donijela nalaze iz laboratorija kaže da su jako loši...i baka kaže samo da se ne pati,i ako je do toga došlo da ne umre u kući nego u bolnici...ali problem je sad taj što sam ja već sva "pogubljena"..neki dan sam se zatvorila u kupatilo i plakala kao da je već umro..teško mi je jer dosad nikad nisam bila na sprovodu nekom od svojih bližnjih,jer nije niko tako blizak umro..shvaćate?iako sam radila u bolnici,svi misle da sam jaka ali to nije točno...bojim se kak ću to podnijeti..kako da odem sad kod njih i pravim se da ništa ne znam a on onako mršav sav sjedi,gleda...pa mogla bi se kod njega rasplakati..jel mi možete nešta savjetovati...znam da se za tako nešta ne može pripremiti ali kako ste vi izdržale kad vam je umro netko jako blizak?