Drage dame,
Imam dilemu koju bih htjela podijeliti s vama, interesira mev vaše mišljenje, kao što se kaže više glava bolje misli od jedne.
Imam 30 godina, ne radim dulje vremena, i nedavno mi se pružila prilika da radim u jednoj stranoj kompaniji. Ali naravno tu postoji dilema koju vam predstavljam.
Radila sam dosad u različitim oblastima, sa različitim ljudima, imam dosta iskustva sa preko 10 godina i stvarno mi nije teško raditi...niti prekovremeno...medjutim u ovoj kompaniji bi bila neobična situacija jer bih bila jedina žena, a u pitanju je kompanija čiji su vlasnici sa Bliskog istoka. Kada sam bila na intervjuu za posao, otvoreno mi je rečeno da bi oni vise voljeli da zaposle osobu muškog spola, ali zbog moje biografije i iskustva izuzetno sam ih impresionirala. Ali oni od ženske osobe očekuju da se odredjeno ponaša, da se odredjeno oblači (pokrije glavu) zbog njih i klijenata itd itd...
S obzirom da sam prilično samostalna, neovisna, volim izraziti svoje mišljenje, odgajana sam sa liberalnim stavovima...Na drugim poslovima se često od mene tražilo preuzeti inicijativu, predložiti projekte, izložiti ideje, prezentirati , dakle biti prodorna, komunikativna itd – ovdje to ne bih mogla zbog zaista specifičnosti kulture ljudi koji bi mi bili nadređeni i ljudi s kojima bih radila.
U velikoj sam dilemi jer bih prihvatila posao, treba mi zaista, posao je stalan, dobro osiguran sa lijepom platom, ali bih svojim postupcima morala se odreći izrazavanja svojih stavova i pomalo načina na koji radim (od mene se očekuje da prihvatam sve sto mi nadređeni kažu), odredjeno se oblačiti, dakle malo „utihnuti“ svoju osobnost...
Koliko biste vi zbog posla pristale odreći se dijela sebe i svoje osobnosti, svog odgoja?
Roditelji mi kažu – pristani, danas je jako teško dobiti posao (što zaista i jeste), pa i uradi što god traže od tebe... ne bih htjela ispasti razmažena, a s druge strane... meni intuicija govori da bih imala izuzetan psihološki pritisak i nisam baš oduševljena koliko bih ustvari trebala biti s novim poslom.