Prošli put sam pisala o tome kako smo mi žene ponekad zaista nepredvidljive i komplicirane u nekim našim nastojanjima i potrebama, pa od savim male stvari napravimo ogroman problem. Takve smo. Ne bi bilo pošteno da ne napišem da i muškarci imaju svojih mušica. Često puta nas, baš kao i mi njih, dovedu do ruba našeg ženskog očaja. To dokazuje onu teoriju kako naši mozgovi funkcioniraju na različite načine, ali zasigurno je sva čar muško-ženskog odnosa u tome.
Moj muž je volio igrati Play-station igrice i to nije bila nikakva tajna. Često je igrao u spavaćoj sobi, dok sam ja ordinirala po kuhinji i dnevnom boravku. U igricama često je vodio ratove, pucao i zadavao komande u mikrofon, što me znalo nervirati. Stoga smo podijelili stan.
Jednog dana dok sam kuhala u kuhinji, Dino je igrao u sobi. Često je znao pričati sa mnom dovikujući se iz sobe . Tog dana vodio je rat u Iraku i na mikrofon davao je komande pilotu u avionu.
On: Folow me!
Ja ( iz kuhinje): Šta si rekaaa?
On: Folow me!
Ja: Ma ne razumijem te, šta si reka?
(tišina)
On: Folow me, jebem ti pamet američku!- zadere se.
(Ja u kuhinji čujem samo “Jebem ti **čku” i mislim kako mi nešto psuje, pa odem žurno do sobe i ljutito dobacim:
Ja:-Ma kome ti jebeš p*čku?
On: Šta se dereš i psuješ? Šta sam napravija?
Ja:???????
On: Uvik je nešto….vodim rat, al’ ne vidiš?
Ja: Ali ti se ljutiš i psuješ!
(tišina od nekoliko minuta)
On: Folow me! Ajde!
Ja( iz kuhinje): A da ga zamoliš?
On: Šta si rekla?
Ja: Zamoli ga! Možda te posluša!
On: Please,folow me… please! Tko te izmisli, neposlušni idiote!
Ja: Tko je idiot?
On: Ma nisam ništa tebi rekao!
Ponekad smo imali takve dane, kada se apsolutno nismo razumjeli. On je bio u svom virtualnom svijetu, a ja svom realističnom svijetu. Njegova žudnja za igricama znala nas je dovesti do svađe iako moram priznati, bila sam više nego strpljiva. Kada bi prešao granicu normalnog ponašanja, smišljala bih način kako da ga natjeram da prestane igrati. Jednom sam mu usred noći isključila osigurač za struju.
- Pa kako je sada nestalo struje kad sam baš na 8. levelu… Jebem mu… Kako?- nervozno je vikao dok sam se ja pravila “plavuša”.
- Dino, nije svako zlo za zlo, ajde spavat, sutra ćeš nastaviti.- rekla sam mirno i staloženo kao da ja nemam pojma što se dogodilo i bila sretna što on nema pojma o osiguračima i struji.
Još mu neko vrijeme nije bilo jasno što se dogodilo, nadao se da bi struja mogla doći, a ja sam mirno sklupčala uz njega i utonula u san.
Danijela Dvornik
Tekstove Danijele Dvornik možete pratiti u njenoj kolumni Najbolje godine